Kurs Dečija biblioteka kao obrazovni i inovativni centar u organizaciji Biblioteke Milutin Bojić a pod pokroviteljstvom Ministarstva za kulturu organizovan je 3.juna u prostorijama biblioteke.Učestvovalo je 20 bibliotekara dečijih odeljanja, po pozivu, iz Pančeva, Požarevca, Lazarevca, Obrenovca, Beograda, Valjeva... Predavači, Aleksandra Vićentijević, Mirko Marković i Jasmina Ninkov kao moderator kursa koncipirali su jedan novi pristup, mnogo sveobuhvatniji, radu sa decom, savremenim koncepcijama u organizovanju prostora dečijih biblioteka, stranim iskustvima, novim načinima i formama književne komunikacije i njenog posredovanja deci naročito u oblasti elektronskih komunikacija.Detaljno je predstavljen i Sajam dečije knjige u Bolonji.  Polaznici su dobili CD sa svim prezentacijama i materijalima, a sastavni deo evaluacije je bio i opis inovativnih metoda koje polaznici primenjuju u svom radu.Bibliotekari su u svojim ocenama kursa bili jedinstveni da ovakav način rada u stručnom usavršavanju nedostaje u našoj svakodnevnoj praksi.

У  понедељак 19. маја  2008. године у 12 сати,  у Културном центру Београда, у галерији Артгет  на Тргу Републике  представљањем књиге:  Милутин Бојић, песник Србије обележен је  Дана београдске библиотеке „Милутин Бојић“. Пред искреним пријатељима наше библиотеке о књизи су говорили  Станиша Нешић, уредник издања, и Јасмина Нинков, директорка Библиотеке. Најлепши поклон биле су нам речи домаћина које је у име Културног центра Београда изговорила Оливера Стошић Ракић:
- Библиотека која делује под именом песника Милутина Бојича, једна је од овдашњих најактивнијих институција културе, која доследно из године у годину, увећава број својих корисника-читалаца. С друге стране библиотека је активно укључена у реномиране међународне европске пројекте чија је мисија подржавање и ширење читалачких навика. 

Међу најталентованијим песницима које је српска књижевност прве половине XX века имала био је и Милутин Бојић (1892 – 1917). Вршњак Андрића, Црњанског, Ујевића и Крлеже, Бојић своју песничку и духовну зрелост заправо није остварио. Умро је у 26. години у војној болници у Солуну. Аутентично осећање љубави за своју земљу и неупитна вера у смисао жртвовања српског народа и српске војске током Првог светског рата, снажно су надахнили његово стваралаштво. „Ја верујем да ће доцнији нараштаји разумети наше страсти, можда ће се дивити нашој својеглавој упорности и самовољном подношењу мука. Ипак, да ли ће сви нови Срби одобравати наш предсмртни пркос у презирању непријатеља и самоодрицању ради општег добра?“ каже песник у једној забелешци. Како данас звуче Бојићеве песме и шта оне поручују после готово стотину година, у садашњем тренутку непоредивим са оним у којем је песник живео, у актуелном свету у којем је све доведено у питање?
Уз мноштво недоумица које ове теме покрећу, неке ствари су ипак извесне: наша књижевна традиција, попут Бојићеве заоставштине, изискује ново читање, а друго - Бојићеве песнички оптимизам, чулност и витализам могу бити актуелни и данас. Детаљније кликом на слику...